БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

Рајац поседује карактеристичну биогеографску разноврсност. Очувани пејсажи, ширина хоризонта са мноштвом ливада и пропланака су само један од елемената те разноврсности. Високе шуме, углавном четинари, чине посебну вредност. Неки вегетациони типови се везују за долине и падине, а други за површи и падинске стране, док се у највишим пределима јавља висока планинска вегетација. Преовлађују шуме букве, храста, брезе, јасена, цера, а у највишој зони се налазе четинари са јелом и бором као главним представницима. Богате и разноврсне шуме и пропланци испресецани су чистим потоцима и речицама. Истичу се површине са сочном планинском травом. Управо богатство ливадских површина и чини основу одржавања већ традиционалне туристичке манифестације под називом „Косидба на Рајцу“. На рајачким ливадама расте и велики број лековитих биљака.

Разноврсна дивљач (фазан, срндаћ, лисица, дивља свиња, зец, грлица и др.) представља посебну природну вредност, а истовремено и веома атрактиван туристички мотив.

Ливаде

Поред сремуша на Рајцу расту јагорчевина, маслачак, седмолист, мечја шапа, лобода, коприва али и чајне и зачинске биљке као и друге биљне врсте које могу да се користе у исхрани као и у фитотерапији. Овде расту поједине врсте јестивих гљива. 

На Рајцу постоје лековите биљне врсте: хајдучка трава (Achillea millefolium L.), враниловка или дивљи оригано (Origanum vulgare L.), јагорчевина (Primula veris L.), кантарион (Hypericum perforatum L.), шипурак (Rosa canina L.), мајчина душица (Thymus serpyllum L.), плућњак (Pulmonaria officinalis L.), женска, широколисна боквица (Plantago major L.), мушка, усколисна боквица (P. lanceolata L.) и средња боквица (P. media L.), коприва (Urtica dioica L.), маслачак (Taraxacum officinale F. Weber ex Wiggers), црни слез (Malva sylvestris L.), подбел (Tussilago farfara L.), зова (Sambucus nigra L.), багрем (Robinia pseudoacacia L.) , прстенац (Muscari racemosum L.), љубичице (Viola alba Besser, Viola tricolor L., Viola odorata L.), планински љутић (Anemone ranunculoides L.), бршљан (Hedera helix L.), козлац или змијино грожђе (Arum maculatum L.), липа Tillia sp.), трава од срдобоље, стежа, срчењак, петопрстика или седмопрст (Potentilla erecta (L.) Rauschel), глог (Crataegus sp. L.), права шупаљка, кокочица или млађак (Corydalis cava Schweigg. & Koerte), чврста шупаљка (Corydalis solida (L.) Clairv.), неке врсте млечика, лишаја, пупољци четинара…

На Рајцу су станишта заштићених биљних врста: једич, каљужница,  хајдучка опута, боровница, шафран, мразовац, Рајхенбахова перуника, патуљаста боквица, орхидеја, жута перуника и/или линцура.

На простору Рајца и Сувобора регистровано је око 100 врста птица, од којих су чак 92 гнездарице, док се реално богатство орнитофауне процењује на 180 врста, због чега је овај простор означен као Подручје од посебног националног орнитолошког значаја. Најинтересантније врсте су: орао змијар, сури орао, мишар, сова, дрозд, планинска сеница, пољска шева и друге.

Подручје Рајца је у оквиру eколошки значајног подручја Републике Србије које је према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) одабрано подручје за дневне лептире (PBA – Маљен-Сувобор 39).