БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ
Предео Рајца се налази у оквиру еколошки значајног подручја „Ваљевске планинеˮ (бр. 33), еколошке мреже Републике Србије, значајног за заштиту врста и станишта: EMERALD еколошка мрежа („Сувобор RS0000036ˮ) и одабрано подручје за дневне лептире – Prime Butterfly Area (РВА „Маљен – Сувоборˮ, бр. 39).
Вегетацију Предела изузетних одлика „Рајацˮ чине површине обрасле шумама и ливадама, са развијеним различитим типовима шумске вегетације. У нижим деловима, јављају се ксеротермне климатогене заједнице храстова, пре свега, сладуна и цера. На већим надморским висинама смењују се мезофилније варијанте храстових шума (цер, китњак и граб, китњак). Значајно је присуство кострике у густом склопу, на површинама од неколико хектара, које се налазе испод чисте састојине шуме црног граба, што представља праву реткост за читаво подручје Републике Србије. Такође, ретка је и појава заједнице црног граба са костриком, као и састојина букве и црног граба.
Ливаде и пашњаци Предела изузетних одлика „Рајацˮ, представљају изузетан ресурс овог предела.
Флора и фауна Предела изузетних одлика „Рајацˮ је разноврсна и представљена ретким и угроженим биљним и животињским врстама, од којих су многе заштићене.
Забележено је укупно 243 биљна таксонa, од којих 75 има и национални и међународни значај.
Поред сремуша на Рајцу расту јагорчевина, маслачак, седмолист, мечја шапа, лобода, коприва али и чајне и зачинске биљке као и друге биљне врсте које могу да се користе у исхрани као и у фитотерапији. Овде расту поједине врсте јестивих гљива.
На Рајцу постоје лековите биљне врсте: хајдучка трава (Achillea millefolium L.), враниловка или дивљи оригано (Origanum vulgare L.), јагорчевина (Primula veris L.), кантарион (Hypericum perforatum L.), шипурак (Rosa canina L.), мајчина душица (Thymus serpyllum L.), плућњак (Pulmonaria officinalis L.), женска, широколисна боквица (Plantago major L.), мушка, усколисна боквица (P. lanceolata L.) и средња боквица (P. media L.), коприва (Urtica dioica L.), маслачак (Taraxacum officinale F. Weber ex Wiggers), црни слез (Malva sylvestris L.), подбел (Tussilago farfara L.), зова (Sambucus nigra L.), багрем (Robinia pseudoacacia L.) , прстенац (Muscari racemosum L.), љубичице (Viola alba Besser, Viola tricolor L., Viola odorata L.), планински љутић (Anemone ranunculoides L.), бршљан (Hedera helix L.), козлац или змијино грожђе (Arum maculatum L.), липа Tillia sp.), трава од срдобоље, стежа, срчењак, петопрстика или седмопрст (Potentilla erecta (L.) Rauschel), глог (Crataegus sp. L.), права шупаљка, кокочица или млађак (Corydalis cava Schweigg. & Koerte), чврста шупаљка (Corydalis solida (L.) Clairv.), неке врсте млечика, лишаја, пупољци четинара…
На Рајцу су станишта заштићених биљних врста: једич, каљужница, хајдучка опута, боровница, шафран, мразовац, Рајхенбахова перуника, патуљаста боквица, орхидеја, жута перуника и/или линцура.
На простору Рајца и Сувобора регистрована је око 81 врста птица, од којих су 62 врсте гнездарице, због чега је овај простор означен као Подручје од посебног националног орнитолошког значаја. Најинтересантније врсте су: орао змијар, сури орао, мишар, сова, дрозд, планинска сеница, пољска шева и друге.
На подручју Предела изузетних одлика „Рајацˮ пронађене су три врсте инсеката из реда тврдокрилаца, које су први пут забележене у подацима о фауни Републике Србије, као и описана нова врста за науку из реда тврдокрилаца (Coleoptera), врста Duvalius (Duvalius) suvoborensis, која се може наћи само у „Великој пећини у Брезацимаˮ и која се налази на листи строго заштићених врста у Републици Србији.
Са аспекта фауне птица, значајне су врсте птица које су од националне и међународне важности за заштиту. Поред тога, као типичан шумадијски тип предела, Рајац је значајан као централна зона за еколошко повезивање у мрежу значајних подручја у циљу очувања укупног диверзитета врста и станишта у Србији и шире, па се управо због тога сматра да Рајац треба уврстити у потенцијално NATURA 2000 подручје. Забележена је укупно 81 врста птица, од чега су 62 врсте птице гнездарице.
Нajвeћи брoj врста (65) je стрoгo зaштићeн, док 16 врстa има статус зaштићeне дивље врсте. Такође, на овом подручју је евидентирано и 14 врста птица са додатка I Директиве о птицама (209/147/ЕC).
Фауну сисара Предела изузетних одлика „Рајацˮ, стално или повремено настањује око 51 врста сисара, што чини нешто више од половине врста које су до сада на било који начин регистроване на територији Србије. Најбројнију групу чине слепи мишеви (Chiroptera) са 19 присутних врста, а најмању папкари (Artiodactуla) са две врсте, као и зечеви (Lagomorpha) са једном врстом.
Подручје Рајца је у оквиру eколошки значајног подручја Републике Србије које је према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) одабрано подручје за дневне лептире (PBA – Маљен-Сувобор 39).
Више информација о биљном и животињском свету погледајте у Студији заштите Предела изузетних одлика „Рајац“.