На овом простору заступљени су и бројни површински облици крашког рељефа, који се јасно уочавају у односу на околни терен. Најзаступљеније су вртаче које су или разбацане без реда, или груписане у низове. 

Поред њих наилазимо и на низ мањих скрашћених долина. А као највећи и најизразитији крашки облик јављају се увале којих овде има 3 – Полог, Kадин конак и Добра вода, у којој се налази и истоимени извор. Богатство геоморфолошких облика, разноликост форми предела изузетно повољно делују на човека и у њему изазивају разноврсна осећања. 

Широко отворени предели, далеке визуре изазивају осећај смирености и опуштености, а посебно осећај слободе. Управо је то и био разлог да се о Сувоборском Рајцу и говори као о „омиљеном планинском свратишту“ или „дражесном излетишту“.

Подземни крашки облици заступљени су јамама и пећинама, којих на овим просторима има укупно 12. За њих је карактеристично да се јављају само у источном и западном делу, док их у средишњем нема. У просеку на 1 квадратни километар постоји по један спелеолошки објекат. У источном делу се налази 6 објеката и то три пећине – Велика рајачка пећина (највећи спелеолошки објекат на Рајцу), Иљкача, Пурина црква и 3 јаме – Велика Бездан код споменика, јама на ливади и јама са плочом. Сви ови објекти налазе се у непосредној близини планинарског дома. 

У западном делу је такође пронађено 6 објеката. Од тога су 4 пећине – Велика и Мала пећина у Брезацима, Степановића пећина и пећина на врелу Љига. Друга два објекта су јаме на Гучеву и на Умци.

Геолошку грађу Рајца чине махом флишне стене и остали горњекредни седименти. Северна страна Рајца ограничена је стрмим кречњачким одсецима. Уочљиве су еруптивне стене, а изнад њих су шкриљци и пешчари. Јужну страну Рајца чине серпентини јурске старости. Сам врх Рајца је купасто кречњачко узвишење. Карстификација је овде чест процес. Литолошки састав, чистина и кристаличност краса варирају, а његови слојеви знатно су поремећени, израседани и дисецирани бројним пукотинама.