Хидрографске одлике Рајца су последица геолошког састава и тектонског склопа, а изражене су рекама, изворима и потоцима. Кроз Рајац протичу две веће реке – Дичина (Велика и Мала) и Славковачка река, која се са својим многобројним притокама улива у Башку реку и заједно образују реку Љиг. Ове реке имају највећи потенцијал у пролеће и јесен, а током лета се дешава да неки потоци чак и пресуше. Још од старих времена на гласу је добра питка вода која избија са извора званог Источник на 659 м надморске висине у дну мањег природног усека. Овај Источник је био каптиран стублином све до 1892. године када је подигнута индивидуална задужбина позната као рајачка чесма. Источник је ослоњен на 12 м дуг потпорни зид. Исти је као и његов фундамент, од клесаних квадара камена пешчара. На чеоном делу Рајачке чесме изнад самоизливајуће камене луле урезан је натпис.

Простор Рајца снабдева се водом углавном са Милановог извора, који је удаљен 1 км од Планинарског дома, те је близина дома утицала да се најпре од њега изведе вода. Њом је касније почело напајање околних новосаграђених кућа за одмор и рекреацију.

Од свих извора Рајца средишту туристичког насеља најближи су Велики и Мали Јовановац. Како припадају повећем изворишту они се налазе на малој удаљености. То су стални и уједно најиздашнији извори на овој заравни, јер су у вези са обилном издани. Лоцирани су на 300 м од Рајачке чесме у правцу југозапада. А на петнаестак минута хода шумском стазом налази се на додиру кречњака и пешчара изузетно атрактиван слап. Треба још поменути Којића чесму која се налази на додиру кречњака и конгломерата и која се снабдева водом која непрестано истиче. За њу се тврди да има најлепшу и најхладнију воду на овом простору.